Vegetarijanstvo i sport

Na prvi pogled su ova dva pojma teško spojiva jer se vegetarijanci smatraju ljudima slabije telesne konstitucije, sa manje mišićne mase i sa manje 'sportske agresivnosti'.
Međutim, ovakve zablude proističu isključivo iz nedovoljne informisanosti. Naime, mnogo je vrhunskih sportista koji su vegetarijanci i vegani, i pri tom postižu izvanredne rezultate takmičeći se 'ravnopravno' sa svojim kolegama koji imaju drugačije navike u ishrani. Čak, mnogi od njih, poput velikog Karl Luisa, smatraju da za svoje rekorde mogu zahvaliti vegetarijanskoj/veganskoj ishrani koja je značajno uticala na postizanje tih rezultata.
Treneri i nutricionisti koji laički pristupaju svom poslu, skloni su da sportistima preporuče ishranu po principima: 'Jedi meso od bika/konja, da bi bio jak/brz kao oni!' Sportisti nekritički prihvataju ovakve 'stručne' savete, i uvode ih u praksu ne razmišljajući: 'Od koje hrane je bik postao tako jak, a konj tako brz!?'
Nutricionizam u sportu je kardinalna naučna disciplina, jednako važna kao i sam trening, ali se tom delu života i aktivnosti sportista posvećuje manje pažnje nego što njena važnost zahteva.

Citati o vegetarijanstvu

"Čovek ne živi da bi jeo, nego jede da bi živeo."... i ostali na:

http://sr.wikiquote.org/wiki/Vegetarijanstvo

Vegetarijanska ishrana u prevenciji malignih oboljenja

Danas je Dan borbe protiv raka dojke, jedne od najčešćih i najsmrtonosnijih bolesti današnjice.
Vegetarijanska ishrana zbog svojih specifičnosti značajno umanjuje rizik od oboljevanja od ove, i ostalih malignih bolesti.

http://www.vegetarijanstvo.rs/vegetarijanska%20ishrana%20u%20prevenciji%20malignih%20bolesti.htm

Vegetarijanci žive duže i zdravije

Neki ljudi zanemaruju preporuku da redukuju ili izbace životinjske proizvode iz ishrane, možda zato što se nadaju da će neko izumeti “čarobnu pilulu”, koja će otkloniti sve njihove bolesti. Zdrav razum nam govori da je preventiva najbolji lek. Sve više i više ljudi pronalazi predivne načine pobuđivanja svojih čula ukusa bez izazivanja sudbine.

Vegetarijanci i vegani žive u proseku šest do deset godina duže od mesojeda.

Izbacivanjem hrane životinjskoga porekla iz prehrane smanjuje se rizik za susret s nekima od naših najvećih ubica. Prema rečima lekara T. Colina Campbella, stručnjaka za ishranu na univerzitetu Cornell i vođe najvećeg epidemiološkog istraživanja u istoriji, “Velika većina svih oblika raka, kardio - vaskularnih bolesti i drugih oblika degenerativnih bolesti može da se spreči jednostavnim usvajanjem ishrane bazirane na bilju”. Srčana bolest, rak, srčani ili moždani udar, šećerna bolest, osteoporoza, gojaznost i druge bolesti, sve su redom povezane sa konzumiranjem mesa i mlečnih proizvoda.

Nikada nije kasno promeniti svoje navike na bolje. Promena sopstvene ishrane nije ni približno toliko nezgodna kao paraliza posle moždane kapi, hemoterapija i tretmani zračenjem kod raka ili podvrgavanje operaciji ugradnje bypass-a! Najbolja stvar koju možete učiniti za svoje zdravlje je da postanete vegetarijanac.
Pilići, svinje, krave i ribe u svojim telima i masti akumuliraju otrovne hemikalije, zbog čega su meso i mlečni proizvodi odgovorni za gotovo sve skupljene otrovne - dioksine, pesticide, herbicide, hormone i antibiotike - koje ljudi konzumiraju. Tačnije, 80 do 90 posto izlaganja prehrambenim pesticidama kao i 100 posto izlaganja prehrambenim hormonima i dioksinima dolazi od jedenja životinjskih proizvoda, a mnoge od tih sastojaka poznate su po tome što kod ljudi izazivaju rak.

• Rizik da se oboli od srčanih bolesti je kod mesojeda 50 posto veći nego kod vegetarijanaca. U stvari, istraživanja su pokazala da što duže i što češće ljudi jedu meso, veći je rizik od srčanih oboljenja.

• Meso, mlečni proizvodi i jaja uopšte nemaju vlakna i složenih ugljenih hidrata, hranjivih sastojaka koje moramo da konzumiramo što više, a prepuni su zasićenih masti i holesterola, koji nas na kraće staze goje i umrtvljuju, a na duže uzrokuju začepljenje arterija i infarkt.

Vegetarijanci - bolji ljubavnici!?

Nakon dugogodišnjeg unošenja životinjskih masti u organizam, na unutrašnjim zidovima krvnih sudova natalože se masne naslage, uzrokujući arteriosklerozu. Otežana cirkulacija je posebno problematična muškarcima. Zbog slabije prokrvljenosti svih organa, pa tako i polnog, nastaju problemi s erekcijom.

Budući da vegetarijanci ne unose u organizam masti životinjskog porekla, njihov seksualni život ne trpi posledice, te ih ovo čini boljim i dugovečnijim ljubavnicima od mesojeda. Oni su pažljiviji, nežniji, senzibilniji, i imaju više energije i izdržljivosti. Način kako se postaje vegetarijanac zahteva dobru samokontrolu i samouverenost. Ove karakteristike psiholozi smatraju veoma značajnim kada je profil ljubavnika u pitanju. Stručnjaci i inače za sve kažu da "dolazi iz glave", pa je tako i sa ponašanjem ljubavnika.

Poznati vegetarijanci

Mnogi slavni veliki ljudi govorili su o hrani i odlučili se za vegetarijanski način ishrane i ovakvu životnu filozofiju. Tako su među poznatim vegetarijancima bili Isus, Sokrat, Diogen, Leonardo da Vinči, Tomas Edison, Isak Njutn, Artur Šopenhauer, Lav N. Tolstoj, Mahatma Gandi, Dalaj-lama, Mark Tven, Franc Kafka, Nikola Tesla, Martin Luter King

Danas su vegetarijanci Entoni Kidis, Stiven Patrik Morisi, Demi Mur, Kejt Vinslet, Klint Istvud, Žan-Klod van Dam, Brižit Bardo, Nastasja Kinski, Ringo Star, Bred Pit, Leni Kravic, Piter Gejbrijel, Kim Bejsinger, Džef Bek, Leonard Koen, Bob Dilan, Mobi, Martina Navratilova, Karl Luis, Ališa Silverstoun, Pamela Anderson,Natali Portman, Dejvid Duhovni…

Širi spisak može se naći na stranici Međunarodne vegetarijanske unije (IVU)

http://www.ivu.org/people/
http://pinterest.com/petarsusa/famous-vegetarians/

Vrste vegetarijanaca

- Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
- Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
- Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
- Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
- Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
- Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
- Oni koji jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
- Makrobiotičari praktikuju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
- Fru(k)tarijanci jedu samo voće.
- Radikalni fru(k)tarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

Zašto postati i biti vegetarijanac?

Razlozi "za" su mnogo brojniji i utemeljeniji od razloga "protiv" odluke da čovek postane vegetarijanac. Ima i onih koji se iz čistog pomodarstva odlučuju za ovakvu promenu u životu, ali velika većina je onih koji imaju mnogo ozbiljnije razloge i motive.
Neki izvrše ovu promenu preko noći, dok je drugima potrebno neko vreme da se prilagode ovakvom novom, drugačijem, režimu života. Međutim, na sve što je dobro- nije se teško priviknuti. Na osnovu sopstvenog primera mogu da kažem da sam ovakvu promenu sproveo preko noći, i nikakve posledice zbog toga nisam imao.

Zašto?

1. ZBOG OKRUTNOSTI PREMA ŽIVOTINJAMA!


Godišnje se u svetu, zbog ishrane ljudi, ubije na desetine milijardi životinja. Osim toga, za svoga kratkog života, u fabrikama mesne industrije, one su izložene najokrutnijem tretmanu koji je zakonski nesankcionisan. Životinje se fizički maltretiraju, daju im se medikamenti koji uzrokuju dugotrajne bolove, transportuju se na neprimeren način, na njima se sprovode najrazličitija testiranja suplemenata koji bi trebalo da doprinesu samo jednoj stvari- profitu!
Sve je to zabranjeno zakonom kada su u pitanju kućni ljubimci, ali za ove životinje kao da pravde nema.

2. ZBOG TIH NEVEROVATNIH BIĆA!

Moramo biti svesni da se životinje koje se "proizvode" za hranu, ni po čemu ne razlikuju od naših kućnih ljubimaca koje smatramo svojim (najboljim) prijateljima. One su jednako inteligentne i osećajne kao što su psi, mačke... sposobne da osećaju, uče, pamte. Pilići, na primer, naučno je dokazano- počinju da uče i pre nego što se izlegu. Svinje su sposobne da igraju video-igrice bolje od nekih primata, a njihova inteligencija je na nivou prosečnog 3-godišnjeg deteta. Ribe su osetljive i pametne životinje- kada vide da se druga riba uhvatila u mrežu, pamte to mesto i izbegavaju ga. Njihova inteligencija i memorija se porede sa višim kičmenjacima, primatima (ne uključujući čoveka). Krave su veoma osećajne i sposobne da rešavaju razne probleme. U slučaju da im se oduzme tele, u stanju su da ga pronađu i na udaljenosti od 10km! ...

3. ZATO ŠTO JE TAKO ZDRAVIJE!

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je vegetarijanstvo proglasila najzdravijim načinom ishrane kojim se izbegavaju najteže i najučestalije bolesti današnjice: srčana oboljenja, dijabetes, visok krvni pritisak i rak. Konzumiranje mesa, mleka i jaja- naučnici dovode u direktnu vezu sa osteoporozom, Alchajmerovom bolešću, muškom impotencijom i astmom. Vegetarijanci u proseku žive 6 do 10 godina duže od ljudi koji se hrane mesom.

4. ZBOG ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I OČUVANJA ŽIVOTA NA PLANETI!

Intenzivna mesna industrija je vodeći zagađivač životne sredine, veći čak i od automobilske industrije i saobraćaja!
Zbog proizvodnje mesa, čak 900 000 000 (devetsto miliona) ljudi na planeti Zemlji- GLADUJE! Umesto da se resursi obradive zemlje koriste za proizvodnju hrane za ljude, proizvodi se hrana za životinje sa sledećim koeficijentom korisnosti: na prostoru od kojeg se može proizvesti 8-10kg hrane za ljude, proizvede se hrana za životinje od koje se dobije 1kg mesa!

O vegetarijanstvu

Vegetarijanstvo (лат. vegetus - živ, krepak, čio; лат. vegetatio - biljke, rastinje) je način ishrane koji se satoji od namirnica biljnog porekla, eventualno mlečnih proizvoda i jaja, ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (енгл. meat is murder) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.

Vegetarijanstvo kroz istoriju

Najstariji zapisi o vegetarijanstvu kao načinu ishrane i vegetarijanstvu kao filozofiji života, sežu u Indiju pre nekoliko hiljada godina. Kao i danas, tamo je vegetarijanstvo smatrano ne samo načinom života, već i duhovnom praksom nenasilja ("ahimsa").

Na prostoru Evrope, vegetarijanstvo se prvo pominje kod grčkih filozofa, prvenstveno kod Pitagore, po kojem je donedavno ovej način ishrane nazivan "pitagorejskom ishranom"

Osim Pitagore, ovakav način ishrane su zagovarali i ostali antički mislioci poput Sokrata, Platona, Aristotela, Epikura, Diogena...

Ovaj način ishrane su praktikovale i mnoge verske zajednice, pa se tako navodi i da su sam Isus Hrist, kao i njegovi sledbenici- bili, kako mi to danas kažemo, "vegetarijanci". O dokazima o tome, biće reči nešto kasnije.

Tek u XVIII veku, sa napretkom nauke i slobodne misli, dolazi do podizanja svesti o značaju ovakvog načina ishrane, kao i dobrobiti po zdravlje ljudi.

1847. godine u Engleskoj se formira prvo društvo vegetarijanaca "Vegetarian Society".

Broj vegetarijanaca se svakodnevno povećava, a razlog tome je taj što ljudi postaju svesniji mnogobrojnih prednosti ovakvog načina života.