Vrste vegetarijanaca

- Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
- Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
- Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
- Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
- Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
- Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
- Oni koji jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
- Makrobiotičari praktikuju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
- Fru(k)tarijanci jedu samo voće.
- Radikalni fru(k)tarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

Zašto postati i biti vegetarijanac?

Razlozi "za" su mnogo brojniji i utemeljeniji od razloga "protiv" odluke da čovek postane vegetarijanac. Ima i onih koji se iz čistog pomodarstva odlučuju za ovakvu promenu u životu, ali velika većina je onih koji imaju mnogo ozbiljnije razloge i motive.
Neki izvrše ovu promenu preko noći, dok je drugima potrebno neko vreme da se prilagode ovakvom novom, drugačijem, režimu života. Međutim, na sve što je dobro- nije se teško priviknuti. Na osnovu sopstvenog primera mogu da kažem da sam ovakvu promenu sproveo preko noći, i nikakve posledice zbog toga nisam imao.

Zašto?

1. ZBOG OKRUTNOSTI PREMA ŽIVOTINJAMA!


Godišnje se u svetu, zbog ishrane ljudi, ubije na desetine milijardi životinja. Osim toga, za svoga kratkog života, u fabrikama mesne industrije, one su izložene najokrutnijem tretmanu koji je zakonski nesankcionisan. Životinje se fizički maltretiraju, daju im se medikamenti koji uzrokuju dugotrajne bolove, transportuju se na neprimeren način, na njima se sprovode najrazličitija testiranja suplemenata koji bi trebalo da doprinesu samo jednoj stvari- profitu!
Sve je to zabranjeno zakonom kada su u pitanju kućni ljubimci, ali za ove životinje kao da pravde nema.

2. ZBOG TIH NEVEROVATNIH BIĆA!

Moramo biti svesni da se životinje koje se "proizvode" za hranu, ni po čemu ne razlikuju od naših kućnih ljubimaca koje smatramo svojim (najboljim) prijateljima. One su jednako inteligentne i osećajne kao što su psi, mačke... sposobne da osećaju, uče, pamte. Pilići, na primer, naučno je dokazano- počinju da uče i pre nego što se izlegu. Svinje su sposobne da igraju video-igrice bolje od nekih primata, a njihova inteligencija je na nivou prosečnog 3-godišnjeg deteta. Ribe su osetljive i pametne životinje- kada vide da se druga riba uhvatila u mrežu, pamte to mesto i izbegavaju ga. Njihova inteligencija i memorija se porede sa višim kičmenjacima, primatima (ne uključujući čoveka). Krave su veoma osećajne i sposobne da rešavaju razne probleme. U slučaju da im se oduzme tele, u stanju su da ga pronađu i na udaljenosti od 10km! ...

3. ZATO ŠTO JE TAKO ZDRAVIJE!

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je vegetarijanstvo proglasila najzdravijim načinom ishrane kojim se izbegavaju najteže i najučestalije bolesti današnjice: srčana oboljenja, dijabetes, visok krvni pritisak i rak. Konzumiranje mesa, mleka i jaja- naučnici dovode u direktnu vezu sa osteoporozom, Alchajmerovom bolešću, muškom impotencijom i astmom. Vegetarijanci u proseku žive 6 do 10 godina duže od ljudi koji se hrane mesom.

4. ZBOG ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I OČUVANJA ŽIVOTA NA PLANETI!

Intenzivna mesna industrija je vodeći zagađivač životne sredine, veći čak i od automobilske industrije i saobraćaja!
Zbog proizvodnje mesa, čak 900 000 000 (devetsto miliona) ljudi na planeti Zemlji- GLADUJE! Umesto da se resursi obradive zemlje koriste za proizvodnju hrane za ljude, proizvodi se hrana za životinje sa sledećim koeficijentom korisnosti: na prostoru od kojeg se može proizvesti 8-10kg hrane za ljude, proizvede se hrana za životinje od koje se dobije 1kg mesa!

O vegetarijanstvu

Vegetarijanstvo (лат. vegetus - živ, krepak, čio; лат. vegetatio - biljke, rastinje) je način ishrane koji se satoji od namirnica biljnog porekla, eventualno mlečnih proizvoda i jaja, ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (енгл. meat is murder) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.

Vegetarijanstvo kroz istoriju

Najstariji zapisi o vegetarijanstvu kao načinu ishrane i vegetarijanstvu kao filozofiji života, sežu u Indiju pre nekoliko hiljada godina. Kao i danas, tamo je vegetarijanstvo smatrano ne samo načinom života, već i duhovnom praksom nenasilja ("ahimsa").

Na prostoru Evrope, vegetarijanstvo se prvo pominje kod grčkih filozofa, prvenstveno kod Pitagore, po kojem je donedavno ovej način ishrane nazivan "pitagorejskom ishranom"

Osim Pitagore, ovakav način ishrane su zagovarali i ostali antički mislioci poput Sokrata, Platona, Aristotela, Epikura, Diogena...

Ovaj način ishrane su praktikovale i mnoge verske zajednice, pa se tako navodi i da su sam Isus Hrist, kao i njegovi sledbenici- bili, kako mi to danas kažemo, "vegetarijanci". O dokazima o tome, biće reči nešto kasnije.

Tek u XVIII veku, sa napretkom nauke i slobodne misli, dolazi do podizanja svesti o značaju ovakvog načina ishrane, kao i dobrobiti po zdravlje ljudi.

1847. godine u Engleskoj se formira prvo društvo vegetarijanaca "Vegetarian Society".

Broj vegetarijanaca se svakodnevno povećava, a razlog tome je taj što ljudi postaju svesniji mnogobrojnih prednosti ovakvog načina života.